Zatvorenih očiju
sa nebom na glavi
i recnutog grkljana
sagledavam čiljenice;
napojnica slepom čamdžiji
poljubac za Persefonu
duboka jama za…
Za krivce
ili
nedužne slutnje
trgnute iz spokoja usred noći.
Manični poremećaj duha
zarobljen u treku jutarnje kafe
sa omčom oko vrata
pokušava da se oslobodi besmisla.
Tri tačke.
Jutros me je probudio gavran.
Edgar je vaskrsnuo
i pojavio se na sudu
kao svedok bradatom alkosu
sa omčom oko vrata!
Tri tačke.
On plače cvili i stenje
dok lepljivim rukama pipa oči
i briše skramu i memlu prošlosti.
Zatvorenih očiju
sa nebom na glavi
on se rađa i ponovo mre…
Bez svedoka
u tmini
u prašini
u izjalovljenom trudu
u pokušaju života
on počinje da živi!
Sa neke druge strane 
Iznenadilo me je što se i ovaj poslednji momenat ne završava sa “Tri tačke!” Međutim, tu im ne bi ni bilo mesto. Da postoje, to bi značilo samo jedno: da pokušaj nije bio dovoljno jak. Želim da verujem da je pokušaj bio dovoljno jak. 🙂
LikeLiked by 1 person