Haiku III

*
Plime me obgrlila.
Mrtvog me budi
dok sretan sanjam.

*
Mokri pogled
u nebo prepuno sećanja
i uplakane repatice.

*
Pupoljak u bašti.
Mesečina ga zaliva.
Miris vanile.

*
Ozvezdana lipa plače.
Gorka mesečina
mrcvari utopljenika.

*
Vetar raseca kožu.
Orfej se smeši
i šalje padalicu u krilo.

Advertisements

Litost

Bodljikavom žicom omeđan grad
već sa prvim sutonom upada u dubok san.
Noćni lovci kao iz neke antičke skaske
oštre svoje simitare i spremaju se za lov.
Ulični prodavci svoje semenke sole
roneći suze iz zakrvavljenih očiju
u usijane fišeke.
Jedna majka koja se sprema da podoji dete
uvek u isto doba večeri plače,
prisećajući se njegovih prstiju na usnama
i Verlenovih „Dragih ruku“ na njenom uhu.
Bodljikavom žicom omeđan grad
osvitom zasenčenog sunca naprasito se budi
i nedugo zatim pada u dubok san.