Haiku II

*
Zumbuli bude juni.
Svici mirisnog sumraka
potpiruju bljesak ljubavi.

*
Narcisi nikli iz mrkog snega.
Februarski duh gorde sopstvenosti
igra kolo pred očima.

*
Pajac svira na okarini.
Mesečeva sonata.
Lavež pasa beskućnika.

*
Kroz vrata prođe svetlo.
On dunu maslačak
i zaspa na travi.

*
Vetrom poljuljani narcis
U njemu pčela spava –
miris rođenja.

CV

Svi smo jednog izvora deca.
Sve nas isti prstohvat gasi.

Jedni klijaju i proklijaju.
Drugi su izdah ribljeg daha.

Plod rijavice
se meša
sa parom okeana
na nečijem rđavom štednjaku.
Potom se gnječi
i opija
u bezubim kolibama života.
On zri.
Na kraju
prkoseći još neopaloj jabuci
on odleće,
neznajući kuda
sa vremenom u kome gine.

Nakon nekog vremena
on ponovo pada
iz istog izvora,
u iste dubine.