Category Archives: Može uz kafu

Mape Danteovog putovanja: Pakao – Čistilište – Raj

A . A . A

01020304

Crteži P. Orlića nalaze se na kraju Danteove “Božanstvene komedije”, izdanja koje je objavila Matica hrvatska 1915. godine, a koje je preveo Iso Kršnjavi. Ove mape priložene su radi čitaočeve lakše vizuelizacije sveta kojim Dante-junak putuje sa Vergilijem i Beatriče.

Izvor: Mala prodavnica retkosti

00

View original post

Advertisements

Monarsi

Na dalekom zapadu u južnim predelim Kanade i Severne Amerike živi jedna interesantna vrsta leptira, leptira „Monarha“.

Ova vrsta leptira da bi se sačuvala od jake studeni koja vlade vrletima kanadskih i severnoameričkih planina svake godine napuštasvoj dom i započinje svoju „Leptirsku Golgotu“.U periodu od osam meseci „monarsi“ pređu više od četiri hiljade kilometara, ne bi li došli do toplih meksičkih šuma.

Na svom putu, pored zvonkog lepeta njihovih krila, koji najviše podseća na onomatopeju kiše kao dar i divnu sliku zemaljskim posmatračima ostavljaju i prelep kolorit neba.Naime to tada plavičasto ili ono jutarnje ružičasto nebo za trenutak poprimi boju njihovih jarko narandžastih krila.

Monarsi koji sa juga Kanade kreću na svoje putovanje nažalost nikada ne završavaju svoj put.Na ovom hrabrom i pre svega dugačkom putu smene se četiri generacije leptira monarha.Niko ko započne putovanje ne preživi do cilja i niko ko stigne do konačnog odredišta ne uspeva da se vrati natrag. To znači da su na kraju ovog puta oni koji stignu do odredišta pra ili čukunleptirčići onih koji su krenuli, a oni koji se vrate nazad pra ili čukunleptirčići onih koji su stigli.

Ono što je možda i najinteresantnije čak i najboljim lepidopteristima je misterija kako se ovi milimetarski insekti svake godine kreću istim putem tako precizno kada se tokom njihovog puta smene četiri generacije. Možda lepidopteristi na to i imaju neku pametno objašnjenje, a možda se i „monarsi“ vode samo onom čika Mikinom „Da li sam svuda gde su mi tragovi“.

Na kraju ostaje samo još jedno pitanje. Da li je ova smena života i smrti, kružni oblik postojanja, samo jedna vrsta božanske opomene ljudskom biću? Da li se čoveku kroz ova mala, ali sigurno obogotvorena i veoma hrabra bića po ko zna koji put predočava značaj zajednice i jedinstva? Možda. Možda se pažnja skreće i na zadatak svake jedinke, da je cilj opstanka rase sopstvena žrtva za istu ili da je zadatak svakog pojedinca ostavljanje bilo kakvog materijalnog ili duhovnog znaka postojanja?

31325Ali na ta pitanja odgovori su nažalost malo složeniji, zato je možda dobro razmišljati samo o pitanjima. Uostalom pitanje je uvek jedno, a odgovora…ih.

Artur Šopenhauer: Eristička dijalektika

Aleksandra Perić

Ovo je delo koje Artur Šopenhauer nije objavio za vreme svog života. Naziv potiče od reči eristika (gr. svađa, prepirka, razdor) – veština prepiranja (ili: raspravljanja, polemisanja, diskutovanja). Dakle, ko je erističan? Onaj koji je sklon svađanju i prepiranju.

Kao što vidimo ovde je svrha sama sebi dovoljna, a to je da se – uvek bude pobednik i da se uvek bude u pravu, bez obzira na sve.

Zašto pišemo o ovome?

Zato što mislimo da tamo gde se ne koristi intelekt u svrhu argumentacije, već surova volja za postizanjem cilja – bilo kog i bilo kojim sredstvima, gde je istina vrlo relativan pojam, mi zapravo govorimo o „ugrađenoj“ moći. Ko tu moć ima? U kosmičkom smislu to je Bog ili neko/nešto drugo u šta pojedinac veruje, međutim, u ovozemaljskom „vrhovni apsolut“ je država, tj. političari.

Kako su izbori tu, treba pročitati ovo delo, jer ako ništa drugo proširuje se…

View original post 249 more words