Izvinjenje

Hiljadu me misli u sekundi slama.
Pogled preko stola, miris tvoje kose pred zoru,
uzbrdice i nizbrdice, kaldrme i sokaci,
nespretni pokreti tvojih ruku dok ispijaš vino,
ukusi davno prezrelog voća,
cveća, tvoje kože
i način na koji se osmehuješ…

Izvini,
to je sunce krivo što mi srce mami
ka tebi da hoda uzavrelo, meko
i da traži mesto gde bejasmo sami,
mesto gde je neko od nas nekad ček’o.

Izvini,
hiljadu me misli u sekundi slama.
To je kiša kriva što mi oči kvasi,
dok pogledom palim vatre tvoga tela.
To je kiša kriva što te živu gasi
i vraća mi kusur jada i pepela.

Izvini,
sve su mi sante krvlju umazane.
Moj je svetionik srušen jako davno
i svaka mi sreća kao žiška plane
sve crno i sivo, sve bedno i slavno!

Izvini,
zbog pogleda, zbog reči, zbog dodira.
Izvini i što je pala Kartagina
i što se krstim i što se molim,
što stavljam lance slobodi godina.
Izvini još jednom i što te volim.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s