Knjiga o mukama

Evo stojim pokraj hrpe
nezavršenih pesama
nepotrebnih reči i
suvišnih stihova
o veri i pravdi,
Bogu i ljudima
i raznim čudima.

I stojim na granici
izmedju pakla i raja
levo i desno
sve kraj do kraj,
provalije prazne
nesrećnih duša
i onih nevino preklanih guša.
Bešenih, streljanih
sve iz inata
raj je do pakla,
a brat do brata.

Pitam se
ima li Boga?
Ti me pitaš: moga ili tvoga?!
Pa zar je bitno
odakle potičem
koje sam krvi
i zašto plačem
i zašto volim
zašto se dajem
kome se molim
pred kim se kajem!

Rođen sam kao jedinka
koja se vremenom oslobađa
svoje duše.
Koja nema pravo da bira.
Vaspitanje jedino dato
onako kako vrhovni svira.

I šta je crveno slovo?
Šta mi vredi da znam.
Simbol vere,
svećice, badnjak i hram.
Dok čaša vina na stolu stoji
dane broji i kroji
ja se pitam samo
da li postojiš negde tamo.

Odgovor ne usleđuje sveća
se gasi,
a posle toga
naši glasovi gube se u masi.
I nije nam više ono
kanidlo sveto
ikona što gleda nas
malo ćudljivo i nemo
ustvari sveto
previše sveto.
Sada su naše molitve
postale psovke,
vreme je evoluiralo,
a ja se pitam dokle.

Možda mi nismo isto boje,
al’ pogledaj oko moje i tvoje
pogledaj ruke
pogledaj telo.
sve nam je isto
sveto i celo.

Nije bitno gde si ti rodjen
ni gde sam ja rodjen.
Bitno je samo da si pravilno vodjen.
Dosta nam je bilo boli
ratova, krvi
i pseće hrane!
Biram da budem prvi,
da budem bačen sa druge strane.
Sa neke strane
gde nisu bitni
jezik i vera
gde su svi isti
i gde je spomenik ognjište tela.

Sada evo stojim
pred svetim gralom
očima okrenut ka tvome domu
bojim se oče,
padam u komu,
telo mi lebdi,
duša mi mre
i sve postaje plač istine.

Reci mi molim te,
a znam da znaš.
Da li postojiš
da bi nas spajao
ili samo bezdušno odvajao?
Da li si tu i samo ćutiš
ili te nema i ne postojiš
i nešto veliko mirno slutiš?!

Znam da ne može stati sve u par redova
i da ne držiš sve ti u rukama,
zato i pišem knjigu o mukama
psalam četrnaest,
poglavlje sledi,
možda je ono nešto što vredi.

Konfuzno, prozaično
i pomalo arhaično
nenemetljivo
ćutljivo
i veoma zloslutljivo
završavam ovu elegičnu priču
tragediju u nekoliko činova
protkanu koncem
nečiste krvi.

I opet biram da budem prvi!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s